10. 06. 2005

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU DUŠANA IVKOVIĆA

MNOGI su mislili da će jučerašnja konferencija ze medije slavnog trenera Dušana Ivkovića, u organizaciji agencije Beobasket, biti puka analiza njegovog trogodišnjeg rada u moskovskom CSKA. Umesto toga, još jednom se ispostavila tačnom izreka da velike ljude od ostalih odvaja ne samo to što uvek imaju šta da kažu, već što to govore na određen način. Uvodnu reč na konferenciji dao je Miodrag Ražnatović, agent trenera, koji je podsetio prisutne na skor, koji je CSKA ostvario ove sezone (64 utakmice i cak 60 pobeda, uz neverovatnih 31 pobedu na strani bez poraza) te potom dao reč Dušanu Ivkoviću, koji je u jednom dahu nastavio: - Ne znam za vas, ali meni su ove tri godine, od kako smo se videli ovde u „Sport kafeu” kada sam postao trener CSKA, jako brzo prošle. Verovatno zato što sam puno radio, izuzetno intenzivno, a uvek mi je najlepše kada sam kod kuće, u Beogradu – počeo je izlaganje Ivković. Rastao se sa „armejcima” posle tri uzastopne titule šampiona Rusije. U maju mu je izmakla titula šampiona Evrolige na fajnal-foru u Moskvi, pa je izostao bajkovit kraj ruske bajke. - Moji ugovori do sada su isključivo bili trogodišnji. Uvek su završavani na obostrano zadovoljstvo, jer klubovi u kojima sam radio za taj period nisu samo ostvarivali dobar takmičarski rezultat, već su postajali jako stabilni i često su im to bili prekretnice. Tako je bilo i u CSKA. Ivković je potom vratio film na 2002. - Kada sam prihvatio posao u Moskvi pre tri godine, mnogi su se začudili, pošto sam istovremeno imao izuzetno primamljivu ponudu Denver Nagetsa. Sada mogu da kažem da nisam pogrešio. Saradnja sa CSKA je bila jako uspešna, doprineo sam i afirmaciji kluba. Uz rizik da mnogi pomisle kako sam neskroman, tvrdim da je to sada najbolje organizovan klub u Evropi i da sam ja u tome imao dosta udela. Istakao bih da se nikada nisam vraćao u klubove u kojima sam već radio. Trogodišnji ugovori su, po meni, idealan period u Evropi da trener može da pruži maksimum. Zbog takvog stava sam nekoliko puta u karijeri morao da odbijem meni drage ljude. Statistika poslednje sezone kaže: 64 utakmice, 60 pobeda. Uz podatak za Ginisa - 31 meč u gostima i 31 trijumf. - Procenat pobeda u ovoj sezoni je najmanje bitan. Vratio bih film na dan kada sam potpisao ugovor sa CSKA. Posle prvih sedam dana u Moskvi došli smo u Srbiju, na Zlatibor. Imao sam na raspolaganju sedam ili osam igrača, pa sam poveo na pripreme dva momka koji su postali moji veliki prijatelji – Andreja Šeika i Iliju Reznika. Praktično smo bili goli i bosi, pa sam zamolio moje drugare iz čačanske trikotaže da nam izađu u susret. U njihovim dresovima smo igrali prvu prijateljsku utakmicu sa Panatinaikosom, potom učestvovali na turnirima u Čačku i Vršcu. Gde god sam radio, uvek sam voleo da igram u domovini. U dahu je nastavio: - Nasledio sam iz prethodne sezone doktora, fizioterapeuta i jednog igrača – Zahara Pašutina. Zato smo imali jako dugačak proces oporavka kluba, veliku pomoć imao sam u asistentu Ivanu Jeremiću i Ratku Joksiću koji je postavljen za savetnika u radu sa mlađim selekcijama. Ratko je izrazio želju da nastavi rad u Moskvi i ovih dana će potpisati novi trogodišnji ugovor. Imali smo dosta problema kako bismo uspostavili košarkaški sistem u početku. Ja i moji saradnici smo prve godine često radili bukvalno po ceo dan, tek bismo uveče imali prvi obrok, uglavnom rum-servis u hotelu. Zadovoljan sam kako smo završili posao. Posebno se osvrnuo na rad sa mladima. - U Rusiji je kad sam došao sistem rada bio sledeći: Postojale su sportske škole koje su regrutovale najtalentovanije momke, a iz njih su reprezentacije i klubovi crpeli mlade snage. Nivo rada, produkcije i obuke bio je na izuzetno niskom nivou, pa je CSKA prvi krenuo u formiranje mlađih selekcija. U ove tri godine mladi su osvojili tri titule i na to smo svi ponosni. Kako mi je na rastanku rekao Sergej Kuščenko, generalni menadžer CSKA, posle komunizma košarka u Rusiji bila je u velikoj jami, pa će se zato od sada vreme deliti na pre i posle dolaska Dušana Ivkovića. Sada CSKA ima najveći budžet u Evropi, a to nikako ne sme da se svodi na priču koja se provlači – o ruskoj mafiji koja pere pare. Polovinom sezone, kada je CSKA nizao 40 uzastopnih pobeda, pričalo se da je Ivković postpisao novi ugovor do 2007. - Želeo sam tokom sezone da na specifičan način klub oslobodim stresne situacije, posebno zbog fajnal-fora Evrolige koji se održavao u Moskvi. Bilo je dosta igrača koje sam ja doveo, sa ugovorima koji traju i posle mog odlaska. Zato smo na moj predlog kroz štampu, na elegantan način, pustili informaciju kako sam blizu potpisivanja novog dvogodišnjeg ugovora. Zvali su me i prijatelji da se raspituju za to, nisam im demantovao ali ni potvrdio jer nisam mogao da ih lažem. Cilj je opravdao sredstvo, igrači su imali veću sigurnost. U nekim ruskim medijima, nekoliko nedelja posle brodoloma „armejaca” na fajnal-foru, pojavila se izjava Sergeja Kuščenka kako Ivković i Braun napuštaju CSKA kao glavni krivci za neuspeh. - Imao sam izuzetno profesionalan odnos sa Kuščenkom, potom i više od toga, što možda i nije bilo dobro. Recimo, porodice su nam zajedno išle na odmor. On je, želeći da prida sebi neki veći značaj u rezultatima CSKA, u najgorem trenutku, pred sam početak poslednje finalne serije plej-ofa, u medijima progurao priču kako ja ne ostajem u klubu. U našem razgovoru je demantovao da je to rekao, uz obrazloženje kako je u pitanju podmetanje iz tabora gradskog rivala Dinama. Ne verujem mu, emotivno sam bio jako pogođen. Rekao sam mu da shvati jednu stvar: Ako igraš šah, ne možeš da žrtvuješ kralja, a ja sam u CSKA to zaista i bio. Da ne budem neskroman. Ne možeš da jajariš. Čujem sada da će Kuščenko sada otići na jaču funkciju u klubu. Mogao bih i ja sada, s obzirom da je moj autoritet u evropskoj košarci daleko veći, da u nekom intervjuu podmetnem njemu klipove u točkove. Ipak, ja nisam takav. Ivković nije mogao da sakrije žal za evroligaškim tronom. - Fajnal-for u Moskvi je bio izuzetno organizovan. Ako bih mogao da vratim vreme, drugačije bih uradio neke stvari. Posebno u psihološkoj pripremi polufinala. Igrači jednostavno nisu izdržali pritisak. Kada sam definitivno završio sa CSKA, posle poslednjeg sastanka u sredu, sat i po vremena smo razgovarali o budućnosti CSKA i šta mu nedostaje za taj poslednji korak do promocije u evropskog šampiona. CSKA je u polufinalu fajnal-fora eliminisan od Taukeramike Duška Ivanovića. - On je odličan trener koji se dokazao već na startu karijere. Još kao igrač bio ja katalizator u slavnom timu Jugoplastike, hteo sam tada da ga uključim u reprezentaciju. Bio je najteži mogući rival za CSKA u polufinalu fajnal-fora, pošto smo Taukeramiku dobili u svim utakmicama prošle dve godine, pa su Baskijci bili apsolutno rasterećeni. Bili su bolji i zaslužili su tu pobedu. Sigurno da Ivanović zaslužuje mesto u Stručnom savetu, tu se ne postavlja pitanje. Ipak, mislim da su nam u Stručnom savetu potrebniji sada ljudi iz ove sredine. Ivkoviću je nuđeno i kormilo reprezentacije Rusije. Selektor Rusije? - Ponudu sam imao čim sam došao u Moskvu, ali o tome nisam želeo ni da pregovaram. Mogu da budem selektor samo svoje zemlje. Ruska košarka napreduje, to će se videti na prvenstvima mlađih kategorija. Ipak, plaćaju danak zakasneloj smeni generacija kod seniora. Imaju Kirilenka i Holdena, ali to im nije dovoljno da budu dominatni. Želeo bih da naprave dobaa rezultat, ali mislim da nisu u najužem krugu favorita za medalje na predstojećem EP. Ivković nije želeo da priča o budućem angažmanu. Gleda tek koji dan unapred: - Sada ću sa velikim zadovoljstvom da pogledam naš plej-of i dobro se odmorim. Treba da se javim i najboljim prijateljima, još nisam imao vremena za to. D. Latković